Tapas se odnosi na aktivnosti koje preduzimamo da bi nam telo ostalo u kondiciji. Tapas se odnosi i na savlađivanje unutrašnjih poriva tako da se ne ispolje. Doslovan prevod je “ zagrevanje tela“, jer se zagrevanjem telo čisti. Mi pokrećemo svoju energiju kako bi životne situacije dočekivali sa entuzijazmom.Tapas nam pomaže da sagorimo sve žudnje koje nas sprečavaju da ostvarimo cilj-ujedinjenje sa božanskim. Ne postoji ni jedna sila u Univerzumu koja je protiv nas. Neznanje jedino predstavlja pretnju. Život jede život. Univerzum proždire. Živo iskustvo i u dobru i u zlu je potrebno imati. Najveći tapas koji se može iskusiti je bol zbog podvojenosti od Boga, celovitosti, jastva, slobode. Zapravo to je završni tapas i ko ga oseti spreman je da oseti fuziju. Fuzija je zapravo isto što i joga. Čista energija. Svi ideli, puni ideali, usmereni su ka Bogu. Bogu kao apsolutu. Sve što nas ne razori to nas ojača. Sve do tačke gde shvatamo da možemo da stvaramo fuzioni proces unutar sebe. Kada dodjemo do nivoa svesnosti to je moguće. Intelekt prikuplja informacije i pomoću njega ne mozemo to postići ali svesnosću je moguće. Kada počnemo da razumemo, da svi imamo iste muke, frustracije, ne sudimo nikome. Snaga leži u realizaciji, kontaktu sa suštinskom prirodom. Samadi znači istovremeno i smrt i jedinstvo. Da bi živeo moraš umreti. Mora umreti tvoje neznanje da bi doživeo celovitost, radost. Moraš naučiti da se zaustaviš. Najveće samopouzdanje omogućuje zaustavljanje. Najveći strah je strah od gubitka sebe a iza toga strah od smrti. Samospoznaja nastupa. Jogi ne stvara ništa novo. Prirodno, kroz nadije, kroz svetlost se sprovodi svesnost. Tapas zagreva sve. Pokušavamo da kupimo ugodu kada tapas počne da peče. Iza toga se stvara drugi oblik tapasa pa treći, četvrti,…tapasi nas neće pustiti.. sve dok ne postanemo čvrsti a meki, on nas nece napuštati.
